Thursday, 23 October 2014

Jedan pogled

Prekrstenih nogu, zavaljena u braon stolici, uziva u jos jednoj kafi.
Posmatra ovaj tmurni oktobarski dan.
Ljudi uzurbano koracaju glavnom ulicom, zureci da se sto pre sklone od nadolazeceg nevremena.

Neocekivani nalet energije pritiska joj kozu. Gusi je. Oseca neciji pogled na svom telu.
Luta pogledom, trazeci oci koje su unele nemir u nju, i okupirale joj prazne misli.
Te prodorne, tamne oci zadrzale su njen pogled jedva na sekund. Osmeh.
Hoce li prici? Hoce li joj dopustiti da uziva u tom pogledu, da oseti ruke koje lagano klize niz njen vrat duz ruke do struka, i nize, dok u ocima trepti iskra bluda i razvrata?

Pomalo smetena odpija gutalj kafe. Kisa pocnje.
Jos uvek izgubljena u fantaziji. Sklanja dugu kosu iza uveta, izvija vrat. Ceznjivo gleda kroz prozor
U kisu. U ljude. Pomalo postidjena zbog malopredjasnjih misli. Ali ne moze da izdrzi.
Ponovo se okrece prema njemu.

Razduvao se vetar, cuje njegovo fijukanje. Oseca se hladan vazduh koji ulazi kroz otovoren prozor.
Duz njenog kolena. Najezila se.

Pogledom prelazi preko ivice brade, do ramena. Osetio je, sada on.
Ovu igru bludnih fantazija igraju oboje. Samo pogledi. Smeli.
Samo zelje. Neizrecene. Pogledom lagano klizi svuda gde bi njene usne, jezik.
Uporno se vracajuci na oci.

Dugackim prstima vadi cigaretu. Pali je. I ostavlja crveni karmin na belom filteru.
Na njegovoj kozi. On ne moze vise samo da je posmatra. Prozdiruje je pogledom.
Uvlaci je u svoje oci. Drzeci je zarobljenu. Samo za njega.
.
Trenutak van realnosti. delovao je kao vecnost. Stidljiv osmeh i pogled pun izvinjenja zbog nepristojnih misli.

Jos jedan gutalj kafe. Pogled. Osmeh. Imaginarni dodir. Ceznja. I jos jedan obican odlazak na kafu.

No comments:

Post a Comment