Friday, 19 September 2014

Za laku noc i dobro jutro

Oduvek sam htela baldahine oko kreveta. Pregrst prozirne tkanine koja se sliva sa plafona, nezno dodirujuci ivice kreveta. Bela, cista. Kao snovi. Mozda je to ono sto svima treba. Lagana barijera, da sacuva snove, samo za sanjara. Nestasluke za razigranu dusu, i zelje za svakog coveka. Malo kraljevstvo sopstvenih nadanja za one hrabre koji sanjaju vece snove, ali i za one kojima je potrebno malo carolije. A onda kad se snivanje zavrsi nezan povratak u realnost. Otvaras oci, zaslepljuje te belina carobnog stita. miluje ti kozu dok se stopala lagano spustaju na hladan pod vracajuci te u stvaran svet.


Nakon jednog zivota

Sta ostene
od coveka na kraju?
Mermerni spomenik
Hladnih, ostrih
ivica.
Zar se toplo
ljudsko bice
rumenih obraza u to pretvara?
U spomenik?
U plocu ograniceu godinama
Detinja masta i mio pogled
Zarobljeni su
unutar drvenog sanduka.
Zar se na to svodi zivot?
Svecama odajes pocast.
U tisini vices.
Suzama govoris.
Sa secanjima pricas.