Saturday, 25 February 2017

U podnožju

Strmim stepenicama silaziš.
Spuštaš se, niže
u maglu
podnožja planine

Vetar je dodao
rumenilo, maski
koju si tako
vešto satima pravila

Kiša je bezuspešno
pokušavala da spere
prljavštinu
tvojih cipela, zalivajući
bludne misli

Muzika te obuzima
srce i bas u
tangu požude
glasovi u glavi
nadjačani

Krećeš se kroz
masu ustajalih
crvenih
znojavih tela

U dimu
nestaše izobličena
lica, koža
isparava

Kriješ se u
gomili, trazeći one
nalik sebi
Bojažljivo gledas
plašiš se udarca.
Rekli su ti da
je pogrešno, da si
si bolestan
Jesi li?

Tela se njišu u
ritmu naučenih
pokreta majmuna
Dzungla u kojoj
nema pravila

Jedna slika osmoro
ljudi devet pića
i četiri cigarete.

Pod kamenjem
vešto skriveni
životi, izlozi
ispunjeni praznoglavim
lutkama plastičnim

Tražim poznati
pogled u masi
čudovista noći.
Možda si i ti
jedan od njih,
u crnom
kao i uvek

Šumama oduvek
obitvaju duhovi.
Skamenjuju telo
meduze proslosti.

Vreme u tvojim
rukama nestaje.
Prosipaš život
ostavljajući
mrvice za sobom
Kuca je daleko u tišini
noći, iznad magle i
dima, u oblacima

.




Wednesday, 15 February 2017

Izvini

Izvini 
što sutra neću biti tu. 
Da provučem prste kroz tvoju kosu
sa nadom da ću te probuditi.
Volim da se vidim u tvojim očima 
Ujutru 
Sa prvim zracima sunca

Izvini 
što sutra neću biti tu.
Da ti posle prvog dobro jutro 
Ne dam još dugo da ustaneš. 
Volim tvoje ruke na sebi.
Ujutru 
do kasno u noć

Izvini 
što sutra neću biti tu. 
Da te poljubim nežno
Pre nego što odeš
u podne

Izvini 
Što sutra neću biti tu 
Zaspaću čvrsto 
U tišini 
noći.