Sunday, 25 June 2017

mrak

Tračak svetlosti
zrak jutra
nastanio se
među tvojim trepavicama.
Ubio si ga
senkom ruke
ćebetom preko glave
zemljom nad tobom.

Na vetru jedrili su
u bezgraničnom plavetnilu
oblaci,
Kiša je lila,
niz tvoju kožu
naježenu.
Otvorenih ustiju
zaronio si duboko.

On je u ćošku
pravio kraljevstvo
sjajnih niti.
Bosa stopala
na drvenoj hoklici
posežeš ka mračnom
uglu sobe,
tvoje svestu.
Toplota poslednjeg udaha
klizila je niz omču
bez vriska.

Thursday, 6 April 2017

;

Gavrani su davno
odneli tugu, ostavljajući
za sobom tešku
maglu zaborava.

Iz lobanja jedva
živih tela, pojeli su
pamet crvi prošlosti.

Dok je kiša hranila
suvu zemlju ulivajući
mrvicu nade za bolje
sutra. Grcali su se
pohlepni, daveći se.

Vetar je odneo
kišu i tamne oblake
Tračak svetla probio se
do mrtve zemlje
upucan, pre nego
da je dotakne.

Bela košulja postala
je tvoja uniforma.
Soba bez prozora
tvoja kuća.

U rupi napuklog
zida posmatraš
tmuran dan i
nešto što je
ostalo od života.

Otimaš se
bezuspešno.
Hladni okovi prave rane.
Koliko još krvi
mozes da izgubiš,
pre nego što zauvek
zaklopiš oči?

Pitali su te
ali previše si
prazan da bi bilo šta
rekao.
Tvoje ćutanje
bilo je jače.
Tvoje čutanje
njihova potvrda.

Tišina koju glasom
nisi hteo da prekineš,
vezuje ti okove.
Kap po kap
teče krv
I nikad je više
nećes videti.

Nikad više neće
biti deo tebe.
Pistio si da ode,
sad već nemoćan
da je zadržiš.

Tu si.
Zatvoren i zatrovan
smradom leseva
propalih mogućnosti.

Shvataš
-kasno.
Zapomažeš
-bezuspešno.

Urlici se odbijaju od
prazne zidove.
Seku kožu,
prodiru u meso.

otimaš se.
udaraš.
vičeš.

Sakriven duboko
u tišini i tami,
u hladnom podrumu.
Dani koji dolaze
su dani koji su bili.

Crvi
predvođeni Jednim
siti ljudskog mesa
na leđima gavrana,
zaklanjaju sunce

Dobro došao u mrak.



Saturday, 25 February 2017

U podnožju

Strmim stepenicama silaziš.
Spuštaš se, niže
u maglu
podnožja planine

Vetar je dodao
rumenilo, maski
koju si tako
vešto satima pravila

Kiša je bezuspešno
pokušavala da spere
prljavštinu
tvojih cipela, zalivajući
bludne misli

Muzika te obuzima
srce i bas u
tangu požude
glasovi u glavi
nadjačani

Krećeš se kroz
masu ustajalih
crvenih
znojavih tela

U dimu
nestaše izobličena
lica, koža
isparava

Kriješ se u
gomili, trazeći one
nalik sebi
Bojažljivo gledas
plašiš se udarca.
Rekli su ti da
je pogrešno, da si
si bolestan
Jesi li?

Tela se njišu u
ritmu naučenih
pokreta majmuna
Dzungla u kojoj
nema pravila

Jedna slika osmoro
ljudi devet pića
i četiri cigarete.

Pod kamenjem
vešto skriveni
životi, izlozi
ispunjeni praznoglavim
lutkama plastičnim

Tražim poznati
pogled u masi
čudovista noći.
Možda si i ti
jedan od njih,
u crnom
kao i uvek

Šumama oduvek
obitvaju duhovi.
Skamenjuju telo
meduze proslosti.

Vreme u tvojim
rukama nestaje.
Prosipaš život
ostavljajući
mrvice za sobom
Kuca je daleko u tišini
noći, iznad magle i
dima, u oblacima

.




Wednesday, 15 February 2017

Izvini

Izvini 
što sutra neću biti tu. 
Da provučem prste kroz tvoju kosu
sa nadom da ću te probuditi.
Volim da se vidim u tvojim očima 
Ujutru 
Sa prvim zracima sunca

Izvini 
što sutra neću biti tu.
Da ti posle prvog dobro jutro 
Ne dam još dugo da ustaneš. 
Volim tvoje ruke na sebi.
Ujutru 
do kasno u noć

Izvini 
što sutra neću biti tu. 
Da te poljubim nežno
Pre nego što odeš
u podne

Izvini 
Što sutra neću biti tu 
Zaspaću čvrsto 
U tišini 
noći.

Wednesday, 18 January 2017

Ćihu ćihu ćihuhu

Krvlju natopljene šine
uzaludno svršenih života
obojile su voz.

Sa neba plavetnilo
spustilo se na metal.
Vidiš li slobodu
za koju je ginula tvoja krv?

Maglovitim očima
gledaš, ne vidiš.
Belina i ništavilo zaslepljuju.

Rečeno ti je da govoriš
Iako ne svojim glasom.
Rečeno ti je da pišeš
Ali ne svojim pismom.

Razumeće svi
slepi vojniče.

Malo biće na
velikoj slici.

Malo biće u
senci oreola
Tačka tame.

Još malo
Strpi svoj nemirni duh
uskoro ćes u rat.

Znaš li za šta ćes se boriti?