Sunday, 25 June 2017

mrak

Tračak svetlosti
zrak jutra
nastanio se
među tvojim trepavicama.
Ubio si ga
senkom ruke
ćebetom preko glave
zemljom nad tobom.

Na vetru jedrili su
u bezgraničnom plavetnilu
oblaci,
Kiša je lila,
niz tvoju kožu
naježenu.
Otvorenih ustiju
zaronio si duboko.

On je u ćošku
pravio kraljevstvo
sjajnih niti.
Bosa stopala
na drvenoj hoklici
posežeš ka mračnom
uglu sobe,
tvoje svestu.
Toplota poslednjeg udaha
klizila je niz omču
bez vriska.

Thursday, 6 April 2017

;

Gavrani su davno
odneli tugu, ostavljajući
za sobom tešku
maglu zaborava.

Iz lobanja jedva
živih tela, pojeli su
pamet crvi prošlosti.

Dok je kiša hranila
suvu zemlju ulivajući
mrvicu nade za bolje
sutra. Grcali su se
pohlepni, daveći se.

Vetar je odneo
kišu i tamne oblake
Tračak svetla probio se
do mrtve zemlje
upucan, pre nego
da je dotakne.

Bela košulja postala
je tvoja uniforma.
Soba bez prozora
tvoja kuća.

U rupi napuklog
zida posmatraš
tmuran dan i
nešto što je
ostalo od života.

Otimaš se
bezuspešno.
Hladni okovi prave rane.
Koliko još krvi
mozes da izgubiš,
pre nego što zauvek
zaklopiš oči?

Pitali su te
ali previše si
prazan da bi bilo šta
rekao.
Tvoje ćutanje
bilo je jače.
Tvoje čutanje
njihova potvrda.

Tišina koju glasom
nisi hteo da prekineš,
vezuje ti okove.
Kap po kap
teče krv
I nikad je više
nećes videti.

Nikad više neće
biti deo tebe.
Pistio si da ode,
sad već nemoćan
da je zadržiš.

Tu si.
Zatvoren i zatrovan
smradom leseva
propalih mogućnosti.

Shvataš
-kasno.
Zapomažeš
-bezuspešno.

Urlici se odbijaju od
prazne zidove.
Seku kožu,
prodiru u meso.

otimaš se.
udaraš.
vičeš.

Sakriven duboko
u tišini i tami,
u hladnom podrumu.
Dani koji dolaze
su dani koji su bili.

Crvi
predvođeni Jednim
siti ljudskog mesa
na leđima gavrana,
zaklanjaju sunce

Dobro došao u mrak.