Saturday, 25 February 2017

U podnožju

Strmim stepenicama silaziš.
Spuštaš se, niže
u maglu
podnožja planine

Vetar je dodao
rumenilo, maski
koju si tako
vešto satima pravila

Kiša je bezuspešno
pokušavala da spere
prljavštinu
tvojih cipela, zalivajući
bludne misli

Muzika te obuzima
srce i bas u
tangu požude
glasovi u glavi
nadjačani

Krećeš se kroz
masu ustajalih
crvenih
znojavih tela

U dimu
nestaše izobličena
lica, koža
isparava

Kriješ se u
gomili, trazeći one
nalik sebi
Bojažljivo gledas
plašiš se udarca.
Rekli su ti da
je pogrešno, da si
si bolestan
Jesi li?

Tela se njišu u
ritmu naučenih
pokreta majmuna
Dzungla u kojoj
nema pravila

Jedna slika osmoro
ljudi devet pića
i četiri cigarete.

Pod kamenjem
vešto skriveni
životi, izlozi
ispunjeni praznoglavim
lutkama plastičnim

Tražim poznati
pogled u masi
čudovista noći.
Možda si i ti
jedan od njih,
u crnom
kao i uvek

Šumama oduvek
obitvaju duhovi.
Skamenjuju telo
meduze proslosti.

Vreme u tvojim
rukama nestaje.
Prosipaš život
ostavljajući
mrvice za sobom
Kuca je daleko u tišini
noći, iznad magle i
dima, u oblacima

.




No comments:

Post a Comment