Letnja kisa

Kapi letnje kiše ostavljaju jednake tragove
na tvojoj dugoj haljini.
Nežno prekrivajući sarenu tkaninu.

Mesec i zvezde vešto skriveni,
Daleko od očiju zamišljenog bića
čija stopala dodiruju mokar asfalt.
Njene noge, ispod haljine
vešto otkrivaju delove kože,
Ne otkrivajući mnogo.

Rukom pridržava krajičak tkanine
kako ivice ne bi pokupile kapi
sa mokre ulice.

Dodir letnjeg vetra je pomutio misli.
Miris ispunio telo.

Njene oci ne vide.
Izgubljene u nekom drugom svetu
Iz kog, već odavno
nema povratka.

Svet bez očaja. Svet ispunjen
nevinim pogledima
i još nežnijim dodirima.
Svet koji nije ovaj.

Taj svet, vešto skriven
u loknama njene kose.
U pramenu koj joj uvek
nestašno pada preko očiju
Krijući ih.

I sada, zamišljeno hoda,
u ratu sa sopstvenim demonima.
Njeno telo ne može uspravno da
stoji, da pravo hoda.

Korača nemo,
kroz vazduh ispunjen mirisom
letnje kiše.