Sunday, 13 April 2014

Zveri

Zbog jednog pogleda dugo je isla sa osmehom na licu. Zar je moguce da je pogled jednog gospodina toliko uzdigao njeno samopouzdanje?
-Ali on nije gospodin.
To je izumrela vrsta koja ne koraca ulicama ovog sveta.
Naci pristojnu osobu, vrednu postovanja, u ovom veku? Skoro pa nemoguce.
Maske imaju previse boja. Lica zveri premazana su veselim tonovima,
lako mogu prevariti one naivne.
Prva kisa.
Prva kisa sprace boje.
Vetar ce oduvati masku.
Ostace iskarikirano ljudsko lice koje skriva...
Jedino se vredi nadati,
da se ispod ljudskog lika ne krije cudoviste.
A zivotinja?
Ona je zagarantovana.
Oni lakoveri, pokolebani bojama, mogu se prevariti i sa zivotinjom, podeliti
snove.
Otvoriti dusu, i pustiti je da zaviri unutra.
Zivotinja.
Zadrzace se malo. Prosetati. Oboriti po koju stvar i nestati.
Cudoviste ce ostati duze.
Upijace energiju,
razmislajnja. Hranice se tugom, nezadovoljstvom.
Otrovace neiskvaren um.
Tiho ce vladati duhom. Sprecavajuci ga da se oslobodi. Ponovo progleda.
Brisace stvari svet. I ponovo naslikati...
novi.
Po svom uverenju. A onda,
kada nestane i poslednja senka stvarnog sveta. Onda ce nestati.
Cudoviste je zavrsilo vajanje podlozne duse.
Odlazi.
Ostavlja duh da odoleva silama zivota.
Napusta je. Dusa ostaje sama.
Jos uvek sputana resetkama sumnje. Ne ume da se oslobodi.

Dugo je zavisila od cudovista. 

No comments:

Post a Comment