mrak

Tračak svetlosti
zrak jutra
nastanio se
među tvojim trepavicama.
Ubio si ga
senkom ruke
ćebetom preko glave
zemljom nad tobom.

Na vetru jedrili su
u bezgraničnom plavetnilu
oblaci,
Kiša je lila,
niz tvoju kožu
naježenu.
Otvorenih ustiju
zaronio si duboko.

On je u ćošku
pravio kraljevstvo
sjajnih niti.
Bosa stopala
na drvenoj hoklici;
posežeš ka mračnom
uglu sobe,
tvoje svestu.
Toplota poslednjeg udaha
klizila je niz omču
bez vriska.