Vreme

Krvlju natopljen pesak
uz škripu, klizi niz staklo.
Vrtoglavo jureći
ka svetom grliću,
izlazeći iz njega sporo.
Još krvaviji.
i pada.
Beskrajno dugo.
Na kraju samog kraja.
uz tup zvuk.
Udara o svoju braću.

Pustinja bez vetra,
vreo pesak užaren
čeka.
Čeka prvu plimu,
čeka
nežan dodir crne vode.

Ona će prigrliti svako zrno
svako biće.
Uvući će ga u sebe,
udaviti u sopstvenoj
beskonačnosti.

Negde pod Suncem.
Pod Mesecom.
U senci Boga,
pod okriljem Đavola.
na samom horizontu
nastaće krv.

Crvena, pogana
i zatrovana
podmazaće zupčanike,

Sat otkucava.

Klatno
i tvoja glava
Krvava
uz škripu i vrisak, kotrlja se,
niz staklo.