Saturday, 6 December 2014

Petak vece.

Nekad je petak bio sinonim za slobodu. Vikend pocinje jos od ranog podneva, euforija u glasu. Smeh svuda. Sada medjutim, kad sam neznatno starija, petak u meni ne budi nikakvu specijalnu radost. Sta je petak za studenta? Dan kao i svaki drugi.

Petak vece. Izasla ranije da se promajem (jedna moja profesorka je svojevremeno pricala da mi tinejdzeri glumimo zivotinje, prvo smo 'zujali' kao muve, pa 'blejali' kao ovce, sta bi sad rekla ne znam. Ona je otisla u penziju, a ja sa skolom dalje). Prvo kafa sa deckom. Jos je rano pa su kafici prazni. I posle dvosatnog ispijanja kafe idemo dalje. Onda sa drugaricom uzaludna setnja u trazenju mesta u nekom drugom kaficu, jer zaboga sad je vec i zvanicno pao mrak, pa je prazan sto u kaficu u centru, kao dobitni tiket. Kad smo napokon sele (neki sto na prolazu, gde me zakaci svaka druga budala), posle standardne trac partije, krecu dogovaranja- Sta dalje? Pff, zaista. Sta dalje? Sta se petkom desava?! Izgleda nista. A evo i zasto...

Kafic radi do 12, jos par nas je ostalo. Pola 1 je. Kapiram da se konobar jede sto nam nije pljunuo u pice. A mozda i jeste, ako smo zaboravile da se nasmejemo uz 'Dobro vece'. Nego skretoh s' teme. Odlucile smo da ispratimo par gradskih desavanja, malo medju ljude (uglavnom pijane). Da se oslobodimo nakupljenih frustracija, i malo 'izdivljamo' kako se ovde popularno kaze, da ne kazem provedemo.

Izlazimo iz zadimljenog kafica. Neocekivani nalet hladnog vazduha. Dolazi zima. Prvo mesto je 'klub' u koji, bar ja, idem samo cetvrtkom, i bila sam blago receno, zacudjena kad sam videla da radi i petkom. Jedno pice, taman da vidimo sta ima i idemo dalje. Nema nista. Tako da bez pica, izlazimo iz polupraznog lokala. Opet hladnoca.

Sledeci 'klub'. Malo puniji od predhodnog, nista specijalno. Nedovoljno da probudi uspavalu euforiju. Ne znam sta se desilo, jesu li ljudi poceli mnogo kasno da izlaze, ili petkom svi posecuju sastanke tajnih drustva i privatne orgije (ako neko zna, molim da mi se oda tajna univerzuma). Resene smo kuci da odemo, posto se jos uvek nista ne desava. Entuzijazam nam je seo u taxi, jos pre sat vremena, i zapalio kuci.

Ispada poziv za neku kafanu, Vec je prekasno da se pocinje sa pijancenjem. Ulazimo na kratko. Nema svrhe provesti previse vremena tamo, pogotove ne trezan. Nas dve najobucenije, cak se i konobarima u uniformi vidi vise koze nego nama. Devojke pokusavaju da izvrse samoubistvo na nekim previsokim stiklama. Momci uveliko pijani (u najboljem slucaju) nit' znaju sta muvaju, niti kome pice placaju. Kafana, razumete to. Tamo stvari tako funkcionisu.

Posle pola sata. Prateci tragove entuzijazma i mi smo zapalile kuci.

2 comments: