Friday, 7 November 2014

O pesmi

Citala bih pesme,
zaista.
Nije do mene,
Ali ne razumem.
Ne zivim njihov zivot
Ne znam njihovu pricu
Samo pesme
Mozda je to
Nekima i dovoljno
Meni ne.
Hocu reci
recenice
stranice ispisane iskustvima.
Zeljama
Ceznjama
Hocu da znam,
a ne da predpostavim.
Vase vidjenje.
A ne moju interpretaciju.
Opise njene kose na suncu
Zvuk njegovog smeha u mraku
Vase reci
ispisane na papiru
citane mojim glasom
Prozivljene u mojoj glavi.
Ali vase reci
Vase recenice
i vasu pricu
Ne neke male
kratke
strofe
bez ikakvog smisla 
na prvi pogled.
Hocu da mi se niz obraz
spusti suza dok citam o smrti.
Da mi se u ocima vidi odjaj 
njenih ociju, dok prica sa njim.
Da pobegnem iz 
ovog nistavila
na duze vreme
Da se probudim u nekom drugom veku
da upoznam neke druge ljude
da volim neke druge stvari
da ostanem
jos malo duze
duze od nekoliko strofa,
duze od jedne misli,
da me miris kafe
vrati
u zivot.
Koji su ziveli mnogi.
Koji ce ziveti mnogi.
U kom citam
o nekom tudjem zivotu
koji sigurno
i sad zivi neko
neko vec jeste
a neko ce tek.
Jel to previse?
Trazim da pisete vise
da ne ostajete
nedoreceni
da ne ostavljate mesta za spekulacije.
Pogresno ce shvatiti!
Zar treba dopustiti 
da te pogresno shvate
Kako onda znas
da je tvoja poruka preneta?
Da su tvoja osecanja shvacena?
Kako znas da si pomogao nekom
Da nisi nekog gurnuo sa krova
Zakopao nekog zemljom
iz koje nece ustati?

No comments:

Post a Comment